Pored barijernih metoda kontracepcije (kondomi, dijafragme itd.), postoji mnogo različitih metoda kontracepcije.

Žene sa sistemskim lupusom mogu koristiti mnoge metode kontracepcije, uključujući intrauterine uloške (IUD), pa čak i one koji oslobađaju levonorgestrel (što je progesteron). To važi čak i ako još nisu imale dete ili ako primaju različite vrste terapija, uključujući antikoagulanse, prednizon ili imunosupresive. Takođe je moguće koristiti implante (implantabilni progestini), koji su mali uređaji ugrađeni ispod kože i koji eliminišu potrebu za svakodnevnim uzimanjem tableta, a istovremeno su veoma efikasni.

Kada su u pitanju tablete, prednost se daje progestinskoj piluli (POP ili „mini pilula“) koja sadrži dezogestrel. Acetat hlormadinona,acetat nomegestrola i acetat ciproterona više se ne preporučuju zbog rizika od meningioma.

Upotreba konvencionalnijih pilula koje sadrže estrogen može se razmotriti kod pacijentkinja koje nikada nisu imale trombozu (flebitis ili plućnu emboliju), koje nemaju antifosfolipidna antitela i kod kojih je lupus u mirnoj fazi, bez kliničkih manifestacija. Sve ove mogućnosti treba uvek da se diskutuju sa ginekologom, jer, pored lupusa, postoje i mnoge druge restrikcije za upotrebu pilula sa estrogenom (na primer, prisustvo genetskih faktora koji povećavaju rizik od flebitisa ili plućne embolije). Konačno, moguće je propisati hitne kontraceptive, kao što je pilula za jutro posle, koja sadrži samo progestine. Kontracepcija, bez obzira na oblik, je neophodna kada je u toku terapija koja može biti opasna u slučaju trudnoće (metotreksat, talidomid, ciklofosfamid, mikofenolna kiselina). Slično tome, kada je lupus aktivan i trudnoća nije odmah poželjna, potrebna je pouzdana i efikasna kontracepcija.