NE, lupus nije nasledan u velikoj većini slučajeva, iako je delimično objašnjen genetskim faktorima. Rizik prenošenja bolesti na decu je, dakle, veoma nizak. Deca osoba sa lupusom imaju manje od 1% rizika da razviju bolest, jer mnogi drugi faktori utiču na njen nastanak. Uticaj genetskih faktora je zapravo veoma nizak, što ilustruje primer jednojajčanih blizanaca (homozigotnih) koji imaju isti genetski materijal. Ako jedan od blizanaca oboli od lupusa, drugi blizanac ima samo 30% rizika da razvije bolest tokom svog života. Ovaj relativno nizak rizik pokazuje da odlučujući faktori za razvoj lupusa nisu isključivo genetski.

Dve specifične situacije zaslužuju dodatno objašnjenje:

 > Neonatalnog lupusa je naziv koji može biti zbunjujući, jer ova bolest nema mnogo zajedničkog sa sistemskim lupusom. To je veoma retko oboljenje koje se javlja kod novorođenčadi i direktno je povezano sa prolaskom određenih antitela koje majka proizvodi, kroz posteljicu do bebe tokom trudnoće. Reč je o anti-SSA ili anti-SSB antitelima, koja mogu biti prisutna kod osoba sa određenim autoimunim bolestima, uključujući sistemski lupus, ali i Sjogrenov sindrom. Ova antitela mogu biti prisutna kod majke čak i ako ona sama nije bolesna. Ova forma lupusa može se otkriti fetalnim ultrazvukom.

Neonatalni lupus se može manifestovati osipom na koži u prvim nedeljama života bebe, koji postepeno nestaje kada majčina antitela nestanu iz krvotoka bebe (tokom prvih 6 meseci života).

U retkim slučajevima, neonatalni lupus može izazvati ozbiljnije i trajne posledice, koje utiču na srce bebe, uzrokujući poremećaje u električnom provodnom sistemu srca. Ove abnormalnosti mogu se otkriti fetalnim ultrazvukom, merenjem frekvencije otkucaja srca bebe.

Ova komplikacija je izuzetno retka i javlja se kod manje od 1% dece rođene od majki sa anti-SSA ili anti-SSB antitelima. Međutim, u određenim situacijama može zahtevati poseban medicinski tretman odmah nakon rođenja.

Porodični lupus je retka situacija u kojoj određene porodice imaju povećan rizik od razvoja lupusa zbog specifičnih genetskih faktora (kao što su deficiti određenih komponenti komplementa) koji se mogu prenositi sa generacije na generaciju. Najčešeće je nemoguće predvideti ovaj rizik, osim ako ovaj precizan genetski factor nije poznat. Međutim, čak i u ovim retkim slučajevima, ne postoji opravdanje za sprovođenje genetskog ispitivanja pre planiranja trudnoće – osim ako već nije poznato da porodica nosi određenu genetsku mutaciju. Ovakva složena istraživanja ne bi mogla tačno predvideti rizik. Zbog toga trenutno ne postoji razlog za sistematsko genetsko savetovanje pre trudnoće kod osoba sa lupusom. Izuzetak bi bio slučaj kada je u porodici jednog od partnera već poznata određena genetska abnormalnost povezana sa lupusom.