Pacijenti sa sistemskim autoimunim bolestima ponekad postavljaju pitanje mogućnosti doniranja svojih organa. Ovo je važno pitanje koje se na nacionalnom nivou razmatra od strane Agencija za biomedicinu. Pacijenti sa sistemskim autoimunim bolestima generalno mogu donirati svoje organe za transplantaciju, pod uslovom da organ koji se donira nije pogođen samom autoimunom bolešću.

Što se tiče čistog kožnog lupusa, on ne utiče na unutrašnje organe, pa je donacija organa sasvim moguća. Kada je u pitanju sistemski lupus, sve zavisi od organa koje bolest pogađa. Kožno-zglobne forme lupusa obično nisu praćene oštećenjem srca, pluća, bubrega ili jetre, pa je donacija organa tada moguća. Za ozbiljnije forme koje bi zahvatile bubrege, na primer, donacija organa često nije moguća.

Međutim, u slučaju forme koja bi zahvatila bubrege, ali ne i srce i pluća, donacija srca i pluća je sasvim moguća, čak i ako je pacijent uzimao kortikosteroide ili imunosupresive. Naravno, takođe treba uzeti u obzir bolesti koje mogu biti povezane sa autoimunim bolestima i koje mogu kontraindikovati donaciju organa, kao što je dijabetes koji može uticati na srce i bubrege, ili oštećenje pluća povezano sa pušenjem, na primer. Isti pristup se može primeniti na sve sistemske autoimune bolesti. Stav u vezi sa donacijom organa je dugoročan, iako se može poništiti u bilo kom trenutku.

Pacijenti sa autoimunim bolestima su pre svega građani kao i svi drugi, i zato njihova lična refleksija ne bi trebalo da se razlikuje od ove: „Da li sam donator ili nisam? Kada donesem svoj izbor,

obavestiću svoje voljene o tome kako bih im pomogao, ako jednog dana lekar bude morao da im postavi ovo pitanje u vezi sa mnom.“