Definicija autoantitela „Autoimuna“ reakcija (kao što je kod lupusa) može rezultirati proizvodnjom abnormalnih antitela, koja se nazivaju autoantitela. Ova autoantitela su usmerena protiv sastojaka naših vlastitih ćelija, najčešće lociranih u jedru tih ćelija, pa se nazivaju antinuklearna (nuklearna = koja potiče iz jedra).

Terminologija autoantitela

Ova antinuklearna antitela su usmerena protiv jedinjenja u jedru naših ćelija, kao što je DNK hromozoma (anti-nativna DNA antitela), i protiv drugih struktura koje se nazivaju ribonukleoproteinima, na primer anti-Ro/SS-A, anti-La/SS-B, anti-Sm ili anti-RNP. Ova pomalo komplikovana terminologija označava ili slova imena pacijenta kod koga je prvo opisano autoantitelo (na primer: Ro, La, Sm), ili strukturu koju ovo autoantitelo prepoznaje (na primer: RNP za ribonukleoprotein), ili bolest povezanu sa ovim antitelom (na primer: SS-A za Sjögrenov sindrom A).

Kako se otkrivaju ova autoantitela?

? Ova autoantitela se otkrivaju u krvi pacijenata standardnim laboratorijskim testovima. Njihovo otkrivanje se vrši u dva koraka. Prvo, skrining korak potvrđuje prisustvo i koncentraciju ovih autoantitela. Ova koncentracija se izražava merenjem serumskog titra (1/80, 1/160, 1/320, 1/1280...).

Ovaj broj znači, na primer, da su još uvek vidljiva antitela u serumu koji je razblažen 320 puta: ovaj serum se smatra pozitivnim sa 1/320. Prag pozitivnosti se razlikuje između laboratorija, ali se obično kod odraslih smatra pozitivnim od razređenja 1/160. Drugi korak je identifikacija ćelijskog antigena koji je meta autoantitela. Ovaj korak koristi specifične testove, koji će otkriti antitela protiv nativne DNK, anti-Sm, anti-RNP, anti-Ro/SS-A... Oni se rade u mnogim laboratorijama.

Korist autoantitela u dijagnozi i prognozi

Ova autoantitela služe kao dijagnostički markeri, jer u praksi odsustvo antinuklearnih antitela isključuje mogućnost sistemskog lupusa. Međutim, ona nisu specifična za lupus jer mogu biti prisutna u mnogim drugim bolestima, pa čak i u zdravih ljudi. Ova antitela takođe mogu imati prognostičku vrednost, jer neka od njih direktno deluju izazivajući oštećenja (na primer: anti-nativna DNA antitela izazivaju oštećenje bubrega).