Anti-DNK antitela su podgrupa antinuklearnih antitela koja se detektuju specifičnim testovima identifikacije. Ovi testovi su uglavnom imuno-enzimski, poznati kao ELISA (Enzyme Linked Immuno Sorbent Assay) i Farr test. Cilj ovih testova je da identifikuju i kvantifikuju razvijenu autoimunsku reakciju protiv DNK hromozoma. Ova hromozomska DNK se naziva nativna, jer je zaista „čista“ DNK, sastavljena od poznate dvostruke spirale. Pravi markeri lupusa su dakle anti-nativna DNK antitela, ali ne i anti-denaturisana DNK antitela (koja se formiraju samo od jedne spirale). Anti-denaturisana antitela mogu se detektovati u mnogim okolnostima, patološkim ili nepatološkim, i njihovo traženje nije korisno za dijagnozu ili lečenje lupusa.

Anti-nativna DNK antitela su vrlo karakteristična za lupus, ali nisu prisutna kod svih pacijenata. Ova anti-nativna DNK antitela su odlični dijagnostički markeri lupusa, prisutni od samog početka bolesti. Međutim, ona se detektuju samo kod 60 do 70% pacijenata, naročito kada je bolest aktivna. Drugim rečima, možete imati pravi lupus bez anti-nativnih DNK antitela. U tom slučaju, sigurno imate antinuklearna antitela usmerena protiv drugih struktura jezgra (na primer: anti-Ro/SS-A i/ili anti-La/SS-B), ali je takođe moguće da anti-nativna DNK antitela pojave kasnije, tokom toka bolesti.

Anti-nativna DNK antitela mogu direktno izazvati oštećenje kod lupusa, poput oštećenja bubrega. Njihova koncentracija varira sa aktivnošću bolesti. Ova anti-nativna DNK antitela takođe imaju patogeni ulogu, jer, smestivši se u bubrege pacijenata, uzrokuju glomerularnu nefropatiju.

Što je bolest aktivnija, to će viši nivoi anti-nativnih DNK antitela biti pronađeni u krvi. Dakle, ako imate lupus sa anti-nativnim DNK, vaš lekar će koristiti ovaj test za praćenje toka vaše bolesti.