Bez tretmana, lupus napreduje u epizodama, koje se smenjuju sa fazama relativnog mira. Nažalost, ovaj „prirodni“ tok, bez odgovarajućeg lečenja, može dovesti ne samo do nepopravljivih oštećenja organa zahvaćenih bolešću, posebno bubrega (bubrežna insuficijencija) i mozga, već i da ugrozi život pacijenta.

Pod tretmanom, lupus obično evoluira prema „remisiji“: nestanak kliničkih znakova i poboljšanje određenih bioloških markera, kao što je nivo anti-DNA antitela. Međutim, antinuklearna antitela često ostaju prisutna, čak i kada je lupus potpuno kontrolisan. Cilj je održati

To obično podrazumeva terapiju sintetičkim antimalaricima (kao što su hidroksiklorokin, hlorokin) koji se uzimaju nekoliko godina nakon postizanja remisije. Takođe, kortikosteroidi i ponekad imunosupresivi se propisuju na duži period.

„remisiju“ uz minimalnu dozu terapije (minimalno efikasan tretman).

Ako se tretman pravilno sledi, bez preuranjenih prekida, rizik od epizoda je manji, a one su ređe. Rano i dovoljno intenzivno lečenje epizoda omogućava značajno smanjenje posledica i izbegavanje fatalnog ishoda, koji je danas postao veoma redak.