DA.

Šta je pad broja trombocita (nazvan trombocitopenija)?

Trombociti su sitne diskoidne ćelije koje cirkulišu u krvi i pomažu u zgrušavanju krvi, kada se okupljaju poput zidnih cigli kako bi blokirali krvarenje. Lupus može dovesti do smanjenja broja trombocita, što se naziva trombocitopenija. Ova autoimuna trombocitopenija često je povezana sa lupusom, a ređe i sa drugim autoimunim bolestima. Može postojati i samostalno, pod nazivom "imunološka trombocitopenična purpura". Ova ponekad vrlo ozbiljna trombocitopenija (manje od 10.000 trombocita/mm3) može izazvati obično benigno krvarenje. Ova krvarenja rezultiraju malim ljubičastim mrljama na koži, koje odražavaju subkutano krvarenje (nazvano purpura), ali takođe mogu uzrokovati i druge manifestacije kao što su krvarenje desni ili nosa, ili ređe u drugim organima (krvarenje u probavnom sistemu ili mozgu).

Ove ozbiljne komplikacije krvarenja su vrlo retke tokom lupusa.

Šta uzrokuje trombocitopeniju kod lupusa?

Trombocitopenija kod lupusa obično se objašnjava postojanjem autoantitela koja su usmerena protiv trombocita i imaju sposobnost da unište ove trombocite.

Šta treba uraditi u slučaju trombocitopenije?

Samo značajna trombocitopenija, sa pretnjom od krvarenja, zahteva hitno lečenje, koje obično uključuje prednizon, ali ponekad i druge lekove, kao što su intravenski imunoglobulini.

Obično nije potrebno transfundovati trombocite, osim kada postoji značajan hemoragijski sindrom, koji ugrožava život pacijenta. U slučaju značajne hronične trombocitopenije, sa epizodama krvarenja, ponekad je potrebno koristiti bioterapiju ili imunosupresiv, pored prednizona i hidroksihlorokina. U prošlosti, kada ovo nije delovalo, razmatralo se odstranjenje slezine (splenektomija), ali danas su obično dovoljna druga medicinska sredstva. Ovaj zahvat se izvodi precizno definisanom hirurškom operacijom. Moguće je živeti normalan život bez slezine, jer ovaj organ, koji može učestvovati u uništavanju trombocita, nije ključan za odrasle. Odstranjenje slezine zahteva specifičnu vakcinaciju kako bi se obezbedila zaštita od određenih infekcija, uključujući plućne infekcije (pneumokokna pneumonija), koje su češće kod ljudi bez slezine. Za to ćete biti vakcinisani (vakcina protiv pneumokoka, meningokoka i Haemophilus vakcina, kao i vakcina protiv gripa), i u slučaju mikrobne infekcije, moraćete brzo da se lečite.