Antifosfolipidni sindrom (APS) je autoimuna "bolest" koja se klinički karakteriše pojavom krvnih ugrušaka ili spontanih pobačaja, a biološki prisustvom antitela na fosfolipide. Ova antitela aktiviraju zgrušavanje krvi i dovode do stvaranja krvnih ugrušaka (tromboza), koji mogu biti locirani u svim krvnim sudovima tela: arterijama mozga, bubrega, srca... ili venama ekstremiteta, vrata, jetre... U zavisnosti od tipa i mesta gde je krvni sud blokiran, simptomi će biti različiti (ali mehanizam je isti).

APS može biti ili izolovan (tzv. primarni APS) ili u kombinaciji sa nekom drugom sistemskom autoimunom bolešću, uglavnom lupusom (to je tzv. udruženi APS).

Kod trudnica, ova antitela mogu blokirati krvne sudove placente, čime smanjuju razmenu između majke i deteta i uzrokuju ponovljene spontane pobačaje.

Iako je teško potpuno eliminisati antifosfolipidna antitela, moguće je boriti se protiv njihovih efekata, primenom lekova za smanjenje zgrušavanja ili antikoagulanasa u zavisnosti od situacije.

Ovi lekovi, kada se uzimaju prema uputstvu, omogućavaju normalnu trudnoću.

Antikoagulansi se uzimaju dugoročno u slučaju istorije flebitisa ili arterijske tromboze.

Osim rizika u trudnoći, važno je znati da prisustvo antifosfolipidnih antitela tokom lupusa povećava rizik od krvnih ugrušaka. U tom slučaju, lekari ponekad mogu preporučiti male doze aspirina u preventivne svrhe. Hidroksihlorokin, koji se propisuje za lupus, takođe ima pozitivne efekte na rizik od ugrušaka izazvanih prisustvom antifosfolipidnih antitela.