Potrebno je razmotriti nekoliko vrlo različitih aspekata.

Neki lekovi su potencijalni pokretači lupusa. Kod genetski predisponiranih osoba, njihova produžena upotreba može izazvati indukovani lupus, koji se najčešće povuče nakon prestanka uzimanja leka. Stoga bi bilo logično zabraniti ove lekove pacijentima sa "spontanim" lupusom (nepoznatog uzroka), zbog straha da bi mogli pogoršati bolest, iako je takav rizik vrlo nizak. Dakle, možete uzimati terapiju za hipertenziju ili povišen holesterol bez straha.

Međutim, lekari će izbegavati propisivanje karbamazepina ili minociklina, osim ako ne postoji alternativno lečenje.

Pilule za kontracepciju koje sadrže estrogen, čak i u malim dozama, nisu induktori lupusa, ali mogu pogoršati bolest. Stoga su kontraindikovane, posebno ako su u krvi prisutna antifosfolipidna antitela, zbog povećanog rizika od tromboze.

Nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAID) poznat kao ibuprofen može ponekad vrlo brzo izazvati teške glavobolje, pa čak i "hemijski" meningitis (bez mikrobnih uzročnika), posebno kod pacijenata sa lupusom. Ovaj lek, koji se može nabaviti bez recepta, stoga je kontraindikovan u vašem slučaju.

Neki lekovi kao što su fenobarbiton (antiepileptik) ili rifampicin (anti-tuberkulozni) ubrzavaju uništavanje prednizona u telu. Ako treba da se koriste, vaš lekar će preventivno povećati dozu prednizona kako bi izbegao pogoršanje lupusa. Na kraju, ako uzimate terapiju oralnim antikoagulansima, mnogi lekovi mogu poremetiti vaš INR (Međunarodni normalizovani odnos). Razgovarajte o tome sa vašim lekarom.

Finally, if you are taking an oral anticoagulant therapy, many medications may throw your INR (International Normalised Ratio) off balance.  Talk about it with your doctor.