Dijaliza (od grčkog dia: kroz, i luein: rastvoriti) se takođe naziva ekstrarenalno čišćenje i najčešće se izvodi pomoću veštačkog bubrega. Ovaj privremeni ili stalni terapijski proces eliminiše toksine (ureu, mokraćnu kiselinu) i vodu koja je prisutna u prekomernim količinama u krvi kada bubrezi više ne mogu održavati ravnotežu vode, natrijuma, kalijuma i kalcijuma. Generalno, broj pacijenata na dijalizi i vreme provedeno na dijalizi zavise od stepena bubrežne insuficijencije. Ovaj broj je obično tri sesije nedeljno, koje traju oko 4 sata svaka. Dijaliza bubrega nije uvek trajna , već može biti potrebna privremeno, na primer nakon infekcije.